(Čitate nastavak teksta čiji se prvi deo nalazi na ovom linku.)
Iako forsira borbu za interese pojedinca, trudeći se da razbije iluziju “opšteg dobra”, Rendova etiku ne tretira kao subjektivnu stvar. Polazeći od pojma organizma, jasno nam je da je za organizam prirodno, ispravno da se održava u životu. Ono što mu je potrebno da bi taj cilj ostvario određeno je njegovom prirodom. Život, kao najvišu vrednost, organizam može da održi samo ako se za njega bori i to je za njega prirodno a ujedno i korisno i jedino moralno. Tako, merilo vrednosti pojedinca treba da se zasniva na onome što je za njega dobro, što pomaže održavanju i unapredenju njegovog života. To je ono što je za pojedinca objektivno i to etiku Rendove razdvaja od shvatanja etike kao čisto subjektivne stvari, niza proizvoljno postavljenih pravila.
Žrtvovanje
Za razliku od životinje, čovek ne poseduje automatski kodeks preživljavanja, čula mu ne govore šta je za njega dobro a šta ne: čovek sam gradi svoj sistem vrednosti na osnovu kog dela. Što je najvažnije, čovek ima mogućnost izbora. On može živeti kao čovek, ali može i preživljavati kao “puzeća mišićna masa”* ili kao životinja. Rendova zaključuje da cilj svakog pojedinca treba da bude njegov lični život i unapređenje tog života. Kao što se protivi žrtvovanju sebe drugima, Rendova kao nemoralno vidi i žrtvovanje drugih sebi. Koristiti plodove tuđeg rada znači prihvatiti politiku parazita i samim tim degradirati sebe.
Načelo trgovine navodi Rendova kao najvažnije načelo za sve ljudske odnose. “Trgovac je čovek koji zarađuje ono što dobija i ne daje niti uzima ono što nije zaslužio.”** Na toj etici bi se temeljio i čisti, nekontrolisani laissez-faire kapitalizam u kojem je država potpuno odvojena od ekonomije. Iako na dosta mesta hvali Ameriku kao model na koji bi trebalo da se ugledaju ostale države, Rendova priznaje da taj tip čistog kapitalizma ni u Americi nikada nije ostvaren u potpunosti.
Objektivizam
Komunizam i fašizam Rendova vidi kao ideologije bazirane na kolektivističkom pristupu društvu. U komunističkim zemljama se pojedincu otimaju plodovi rada i pretvaraju u državnu svojinu. U fašizmu pojedinac ima privatno vlasništvo, ali kontrola pripada državi. Polazeći od mešanja države u ekonomiju, preko oduzimanja prava na plodove svog rada (privatnu svojinu), ovakvi sistemi krše osnovna prava čoveka. Rendova nas podseća da društvo postoji zbog pojedinca a ne pojedinac zbog drušva. Prema njenom mišljenju, zagovornici laissez-faire principa predstavljaju jedine zagovornike prava čoveka.
U izlaganju svojih ideja Ajn Rend pokazuje odsustvo “hladnog” naučnog pristupa. Ona je, pre svega, zastupnik objektivizma kao ideologije. Ogromna strast sa kojom ona napada političke sisteme sa kojima se ne slaže, verovatno je posledica njenih životnih okolnosti. Naime, ona je kao ruska Jevrejka u mladosti bila prinuđena da iz Rusije pobegne za Ameriku (1926. godina). Pored očiglednog gneva prisutnog u njenim kritikama, s druge strane, prisutna je i ogromna emotivna privrženost ideji kapitalizma. Takve emocije odvele su je, na mnogim mestima u njenim tekstovima, u preterivanje i, neretko, u patetiku. Utisak koji se može steći čitanjem njenih tekstova je da oni ponekad više liče na religioznu objavu nego li na strogo racionalno kritikovanje i zastupanje stanovišta. U tom smislu, ona podseća na najžešće propagatore komunizma.
Ideja anti-kolektiva ponekad biva izneverena upotrebom termina “mi”, “nas”, “naše” – gde misli na američku naciju koja često služi za primer ostalim nacijama.
Iz ovog kraktog prikaza vidimo da delo Ajn Rend predstavlja jedan smeo pokušaj odbrane laissez-faire kapitalizma. To je pristup u kome autorka ne odstupa od metoda “uzvrati vatru vatrom”, oštro napadajući suprotna stanovišta. Njenom argumentu da se oko ljudskih prava – koja predstavljaju suštinsko političko pitanje – ne mogu praviti kompromisi, se malo šta ima prigovoriti. Ali način koji je izabrala, da predstavi svoju ideju, se ne čini najpogodnijim, bar utoliko što podseća na one propagatore koji su glavna meta njene kritike.
kArLo
*Ajn Rend – Vrlina sebičnosti, Global Book, Novi Sad, 1997.
**Ibid.
