n g

Političko stanovište Ajn Rend (I)

Kao romanopisac i filozof, Ajn Rend se u svojim delima najviše bavila problemom kapitalizma te je, tokom svog života, zasnovala i poseban filozofski pravac nazvan “objektivizam” koji kao filozofija tzv. racionalne sebičnosti stoji nasuprot altruističkim i kolektivističkim političkim teorijama. Ajn Rend (rodena Alisa Rozenbaum; 1905. – 1982.) napisala je dosta članaka za Objektivist Njuzleter. Njena najznačajnija dela su: Pobunjeni Atlas, Za novog intelektualca, Uvod u objektivističku epistemologiju, zbirka tekstova pod nazivom Vrlina sebičnosti, Fontana, itd.

Kritika kontrole tržišta

ajn rend

Ključna stvar na koju nailazimo čitajući tekstove Ajn Rend je kritika kontrole tržišta od strane države. Upravo u tome Rendova vidi izvor svih problema u društvu. Mešanje države u funkcionisanje tržišta predstavlja napad na slobodu pojedinca. U toj kontroli Rendova vidi uzrok nastanka monopola od strane velikih korporacija, oštro kritikujuci zastupljen stav da je kontrola uvedena da bi se takvo stanje sprečilo.

Analizirajući klontrolu tržišta u kontekstu etike, ona je ocenjuje kao nemoralnu. Polazeći odavde, otkrivamo sve aspekte njenog političkog stavnovišta. Kontrola tržišta je nemoralna jer je ona sredstvo slabih i nesposobnih kojim oni žele da ograniče jake, sposobne i odgovorne. Oni nisu sposobni da opstanu u borbi na slobodnom tržištu pa se zato bore za kontrolu tržišta i za sebe uzimaju plodove rada sposobnih i odgovornih. Jedan od aspekata u kojima se taj stav ogleda je pitanje poreza. Rendova se zalaže za ukidanje obaveznih poreza i uvođenje dobrovoljnih.

Neodgovorni protiv odgovornih

pobunjeni atlas

Kontrolu tržišta Rendova ne samo da vidi kao nemoralnu, već i kao “neprirodnu”. Tretirajući je kao institucionalizovano pljačkanje uspešnih od strane neuspešnih, ona kritikuje opšti pristup prema kome se bogati i uspešni preduzetnici tretiraju kao kriminalci. S obzirom da je u mladosti bila privučena Ničeovom filozofijom, ona ovakvo stanje pripisuje resantimanu neuspešnih i neodgovornih. Ovakav način funkcionisanja društva, prema Rendovoj, ne samo da šteti sposobnim, odgovornim i uspešnim pojedincima, on šteti i grupi društvenih parazita jer se na taj način oni navikavaju da žive bez odgovornosti, shvatajući da će prostim udruživanjem i pozivanjem na pravo većine uspeti da za sebe izbore nezaslužena prava i privilegije. Taj sistem ih “uljuljkuje” umesto da ih natera da prihvate odgovornost za svoje postupke.

Osnovno sredstvo kojim se koriste oni koji traže svoja prava jeste pozivanje na altruizam. Istim sredstvom se, prema Rendovoj, koriste oni koji se trude da opravdaju kontrolu tržišta. Altruizam, kao žrtvovanje za drugoga, ona povezuje sa kolektivističkim pristupom tumačenju društvenih pojava i kreiranju politike. Vrlo brzo to žrtvovanje postaje žrtvovanje za društvo, koje je vremenom zamenilo Boga, međutim, princip je ostao isti. U žrtvovanju ličnih interesa da bi se zadovoljili interesi kolektiva (bila to verska grupa, država, nacija ili ma koja druga skupina pojedinaca), lični interes se zapravo žrtvuje nekim pojedincima koji za sebe tvrde da su predstavnici tog kolektiva (ili “viših, kolektivnih interesa”).

(nastavak…)

 

Nebojša Kostić

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.

Related Posts

Begin typing your search term above and press enter to search. Press ESC to cancel.

Facebook