tradicionalizam

Preokretanje točka istorije: Tradicionalizam

(Čitate nastavak teksta čiji se prethodni deo nalazi na ovom linku)

Privremeno ćemo napustiti Duginovo direktno političko delovanje da bismo pogledali širu sliku. 

Tradicionalizam

Okretanje ka tradiciji, povratak korenima, favorizovanje predaka na račun potomaka, takozvani saborno-herojski pogled na svet – to su samo neki aspekti pogleda na svet zvanog tradicionalizam (perenijalizam). U pitanju je škola mišljenja koja u prvi plan stavlja religiju i koncepte kao što su poreklo, konzervativizam, društvena hijerarhija, i izrazito je kritički nastrojena prema idejama individualizma, progresa, liberalizma i demokratije. Za njenog začetnika smatra se francuski mislilac Rene Genon.

tradicionalizamUpravo toj školi mišljenja pripada i Aleksandar Dugin. On je svojim radom doprineo dodatnom razvoju tradicionalizma i povratku ovih ideja na globalnu političku scenu. Prema njegovom mišljenju, jedna od ključnih razlika između tradicionalizma i modernog pogleda na svet je vera da je istorija unapred predodređena i da čovek, zapravo, nije stvaralac istorije.

Tradicionalisti u suštini prihvataju učenje o vremenskim ciklusima koje propoveda hinduizam, po kome se istorija čovečanstva kreće kroz četiri epohe – od perioda gotovo svršenog života na Zemlji, neke vrste “zlatnog doba”, života prožetog duhovnošću, do “mračnog” perioda u kome duhovnost iščezava, prevladava licemerje, ljudska patnja dostiže vrhunac a ljudi su primarno usmereni na materijalno sticanje i zadovoljstva. Prema tom učenju, upravo sada živomo to “poslednje doba”, poznato i pod nazivom Kali Juga. Kada se taj ciklus privede kraju, naći ćemo se ponovo na početku “zlatnog doba”.

Ovakav – eshatološki – pogled na istoriju podrazumeva da je ona potčinjena “božanskim zakonima” kao i da funkcioniše po principima degradacije a ne evolucije. Dugin smatra da iz tog razloga proučavanje istorije ne treba da bude posao pozitivističkih nauka nego metafizike.

Hijerarhija

Kada govorimo o društvenoj hijerarhiji u okviru tradicionalističkog učenja, nemamo samo posla sa kastinskim sistemom već i sa dominantnom pozicijom muškaraca u odnosu na žene, kao i sa autoritarnim uređenjem države. Rečima samog Dugina – “S tradicionalističke tačke gledišta, ljudi suštinski i principijelno nisu jednaki. (…) Postoji hijerarhija između različitih tipova ljudskih bića. Jedni stoje bliže Volji Proviđenja (…) a drugi stoje dalje od te Volje. (…) Prvi tip ljudi jeste i smatra se vladajućim a drugi potčinjenim.”*

Religija je izvor etike i drugih vrednosti u tradicionalizmu a neke od savremenih manifestacija ove ideje su i anti-imigrantska politika, borba protiv feminizma i prava seksualnih manjina, nepoverenje u empirijske nauke, antiglobalizam itd.

Iako bi se moglo pomisliti da su zastupnici tradicionalizma malobrojni, uglavnom stari ljudi nesposobni da se prilagode savremenim trendovima, situacija na terenu ne govori u prilog tome. Posvećenim radom tradicionalističkih ideologa, u prethodnih dvadesetak godina ovaj koncept je zauzeo ozbiljno mesto u svetskoj politici i kulturi. 

Preokretanje točka istorije

Uprkos činjenici da je ljuti neprijatelj demokratije, Dugin je koristio demokratičnost država širom sveta da bi organizovao tribine i predavanja promovišući ideje tradicionalizma. Njegovo delovanje uključuje i kontakte sa različitim političkim strankama po Evropi poput mađarskog Jobika, grčke Zlatne zore, italijanske Lige i nemačke Alternative za Nemačku. Tradicionalističko učenje nije zaobišlo ni druge političke organizacije poput Nacionalnog fronta (kasnije Nacionalnog okupljanja) u Francuskoj, Trampove struje u Republikanskoj stranci u SAD, Stranke za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva u Britaniji, Liberalne stranke u Brazilu, Stranke pravde i razvoja u Turskoj, kao i drugih desničarskih partija u svetu.

Dugin nije jedini teoretičar koji je značajno uticao na promenu u političkim kretanjima u svetu. U talasu desničarskog populizma gotovo da je postao trend da svako ima svog “šamana”. Bivši predsednik Jobika, Gabor Vona, imao je za svog “duhovnog savetnika” teologa i izrazitog tradicionalistu Tibora Baranjija. Brazilski predsednik Žair Bolsonaro je svoju politiku gradio u bliskoj saradnji sa Olavom de Karvaljom koga su smatrali “političkim guruom” predsednika Bolsonara. Iza Donalda Trampa, bivšeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država, stajao je savetnik Stiv Benon, takođe izraziti tradicionalista. 

Kompleksne odnose između predstavnika tradicionalizma, njihove sličnosti i razlike, podrobno je opisao u svojoj sjajnoj knjizi War for Eternity autor Bendžamin Titelbaum.

Iako je, kao što smo naveli u prethodnom tekstu, Aleksandar Dugin uzimao direktno učešće u politici, mnogo važniji doprinos je dao u području koje on naziva metapolitikom. Prema njegovoj definiciji tog pojma, metapolitika se bazira na uticaju na kulturu, obrazovanje i opšti narativ u javnom mnjenju. Pored različitih umetničkih pokreta i događaja jedna od značajnih aktivnosti bila je i organizovanje privatnih škola na kojima se podučava tradicionalizam i edukuju budući nacionalni/politički lideri, stvaranje intelektualnih krugova i foruma, propaganda putem interneta itd.

(nastavak)

 

Nebojša Kostić

 

*Aleksandar Dugin – Konspirologija, Brimo, Beograd, 2001.

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.

Related Posts

Begin typing your search term above and press enter to search. Press ESC to cancel.

Facebook