(Čitate nastavak teksta čiji se prethodni deo nalazi na ovom linku)
Jedna od prvih Duginovih knjiga – Konspirologija, objavljena je davne 1993. godine. Ona predstavlja kamen temeljac njegovog rada, dok su sve ostale knjige samo razrada principa postavljenih u ovoj knjizi.
Protiv nauke
Konspirologija ili “nauka” o zaverama u suštini predstavlja pseudonaučni model mišljenja u okviru koga se činjenicama i postupcima pripisuju skriveni uzroci i neretko zle namere aktera. Drugim rečima – neki događaj ili nečiji postupak se proizvoljno stavlja u izmišljeni kontekst koji tim događajima ili postupcima daje potpuno novo značenje. Jedan od primera primene ovog verbalnog trika bi bila situacija u kojoj je neka osoba bolesna, ali umesto traženja uzroka tom stanju u njenom načinu života i zdravstvenim navikama mi stvaramo teoriju da je po sredi “crna magija” ili nešto slično. U tom smislu konspirološko razmišljanje se ne razlikuje previše od psihičkog stanja poznatog pod nazivom paranoja.
I sam Dugin se ograđuje od pitanja da li se njegova konspirologija bazira na činjenicama, sledećim rečima: “Potpuno smo ubeđeni u to da postojanje ili nepostojanje same ‘zavere’ apsolutno ništa ne bi izmenilo u ovoj problematici. (…) Tu je moguće, naravno, mutatis mutandis napraviti paralelu sa religijom koja ne postoji na račun činjenice Boga već činjenice vere.”* To ga, međutim, ne sprečava da od konspirologije koja očigledno može biti bazirana i na imaginaciji pravi političku agendu sa vrlo realnim i merljivim posledicama na terenu. Nije zabeleženo da je sam Dugin učestvovao u vojnim okršajima braneći svoje ideje. To je, izgleda, predviđeno za ljude koji se nalaze na nižem stupnju u odnosu na “Volju Proviđenja”.
Poredeći konspirologe sa istoričarima, Dugin kaže: “U poređenju sa profanim, ‘normalnim istoričarima’, pak, oni (konspirolozi) predstavljaju istinske ‘genije’ i natprosečne istraživače, a njihove koncepcije po svojoj istinitosti i metodološkoj vrednosti daleko prevazilaze sav onaj bedni, čisto faktološki i besmisleni Sizifov posao ‘pozitivista’ i ‘kriticista’ istorijske nauke.”**
Podela sveta
Njegova konspirologija se bazira na ideji da je istorija sveta određena borbom dveju civilizacija vođenih okultnim silama – civilizacije Evroazije i civilizacije Atlantika. Civilizaciji Evroazije geografski pripada prostor Evrope i Azije i ona je “prirodno” okrenuta prošlosti i tradiciji dok civilizaciji Atlantika, koja je okrenuta budućnosti i materijalizmu pripada Severna Amerika. Prvoj on pripisuje inicijatički karakter i smatra je istinski duhovnom i okrenutom Bogu dok drugu povezuje sa kontrainicijacijom – koja vodi čoveka ka “paklu na zemlji” i ka demonima. U inicijatičke organizacije Dugin ubraja većinu zvaničnih religija (pravoslavno hrišćanstvo, hinduizam, islam…) dok u protivnički tabor svrstava magijska udruženja i redove, nju ejdž pokret, savremene spiritualne škole, teozofiju, masoneriju, kao i škole joge koje teže prosvetljenju. Njih, kao i političke grupacije usmerene ka demokratiji i liberalizmu Dugin naziva gotovo bizarnim terminom “Sveci Satane” čiji je konačni cilj uspostavljanje novog svetskog poretka.
Objašnjavajući borbu između Atlantika i Evroazije, Dugin piše: “Atlantizmu koji ovaploćuje u sebi primat individualizma, ekonomskog liberalizma i demokratije protestantskog tipa suprotstavlja se evroazijstvo koje nužno pretpostavlja autoritarnost, hijerarhičnost i stavljanje zajednice i nacionalno-državnih principa iznad čisto ljudskih, individualističkih i ekonomskih interesa.”*** Istorijski zadatak Evroazije on vidi u oslobađanju od uticaja Atlantista i ponovnog preuzimanja političkog, kulturnog i duhovnog suvereniteta nad svojim prostorom.
Fokusirajući se striktno na novu spiritualnost, Dugin koristi pojam “svetska internacionala jeresi” potvrđujući time svoje slaganje sa konzervativnim pogledom zvaničnih religija na sve što odstupa od kanona. A kada govori o kontrainicijaciji, Dugin ne štedi ni naučnike, pa tako u agente kontrainicijacije svrstava Alberta Ajnštajna i Zigmunda Frojda izražavajući svoje slaganje sa Rene Genonom da psihoanaliza predstavlja “naročiti kontrainicijacijski ritual, ritual koji sam Frojd nije izmislio, ali ga je dobio od neke tajne organizacije.”****
U osnovi, Duginova konspirologija se svodi na istorijski revizionizam kombinovan sa nekom vrstom uradi-sam mitologije. Ta kombinacija, začinjena – kao što ćemo videti u nastavku – bapskim pričama, tvori jedan poseban filozofski pravac koji možemo nazvati metafizika trača.
(nastavak)
kArLo
*Aleksandar Dugin – Konspirologija, Brimo, Beograd, 2001.
**Ibid.
***Ibid.
****Ibid.
