(Čitate nastavak teksta čiji se prethodni deo nalazi na ovom linku)
Konspirologija Aleksandra Dugina povremeno ide do apsurda, dobijajući komičan karakter. Izražavajući saglasnost sa izvesnim konspirologom, Dugin citira njegovu borbu protiv Mikija Mausa: “Ali u oblasti kulture ‘mondijalistička ideologija Volta Diznija’ definiše se kao usađivanje u masovnu svest ‘veštačke bezbrižnosti’, primata zabave nad intelektualizmom, konformističke apolitičnosti, sitnog ljudskog oportunizma u biznisu i u celini nekakvog posebnog privida života koji se odvija po zakonima vizuelnog iluzionizma crtanih filmova. Stoga za konspirologe čak i Miki Maus postaje veoma zlokobna figura koja ugrožava identitet nacionalnih i državnih struktura evropskih država.”*
Citat kojim kritikuje to što je Mihail Gorbačov izabran za predsednika – navodno po diktatu atlantista – takođe prikazuje do kojih razmera ide čitava bizarnost njegove konspirologije: “S druge strane zbog prastarih tradicija Atlantskog Reda, kojem je pripadao Andropov, bilo je uobičajeno da se posebna pažnja poklanja ljudima čija je spoljašnjost imala neki izraziti defekt. Upravo po ovom principu su birani vrhovni sveštenici kulta egipatskog boga Seta, boga magareće glave. Gorbačov sa njegovim belegom (koji je, uzgred, jedan muslimanski tradicionalista protumačio kao arapski natpis od triju slova – Kaf, Fa, Ra, što daje reč “kafir”, tojest “bezbožnik”), bio je najpogodnija ličnost.”.**
Iako na nekim mestima tvrdi da politička podela na levicu i desnicu nije relevantna kada je reč o borbi Atlantika i Evroazije, Dugin nedvosmisleno smatra sve levičare u istočnim zemljama agentima Atlantika: “Za atlantski lobi, levičari su uvek bili peta kolona u Evroaziji.”*** A u drugom delu teksta kaže da je “za Ruse i druge iskonske evroazijske etnose daleko prirodnije da podržavaju ‘desnicu’ nego ‘levicu’.”****
Svoje neskrivene simpatije prema Hitlerovoj Nemačkoj – iako stidljivo kritikuje neke aspekte nacizma zbog antislovenstva – on iskazuje sledećim rečima: “Hitlerov napad na SSSR bio je velika evroazijska katastrofa. Nakon strašnog bratoubilačkog rata dvaju geopolitički, duhovno i metafizički bliskih i srodnih naroda, dvaju antiatlantski orijentisanih režima, Staljinove Rusije i Hitlerove Nemačke, pobeda SSSR bila je u stvari istovetna strateškom porazu.”*****
Hvaleći “antiatlantističke” režime, on ne propušta priliku da pohvali i režim nekadašnjeg rumunskog predsednika Nikolaje Čaušeskua tvrdeći da je on “uvek bio orijentisan prema evroazijskom kontinentalnom bloku.”******
Proglas koji se nalazi na samom kraju Duginove knjige Konspirologija govori o svojevrsnom zadatku datom svima koji su naklonjeni ideji Evroazije: “Da, naši neprijatelji imaju svoju istinu. Da, mi moramo poštovati njihov dubok metafizički izbor, moramo se pažljivo zagledati u njihovu Tajnu, tajnu ‘Kladenca Zapada’. Ali to ne sme da ograničava našu odlučnost, naš gnev, našu hladnu i strasnu Surovost. Postaćemo blagi onda kada naš Kontinent bude slobodan, kada i poslednji Atlantista bude bačen u Slane Vode, u stihiju koja simbolično pripada egipatskom bogu s licem Krokodila.”*******
Zaključak
Žonglirajući različitim nijansama desnice, idejama o nacionalizmu, konceptom “naroda” kao osnove politike, konceptom “civilizacija” kao osnove politike (Atlantik i Evroazija), premeštajući se malo u tradicionalizam, malo u geopolitiku a malo više u zaveru, dodajući po potrebi religiju, ezoteriju i kulturu kao argument i povremeno kritikujući a povremeno podržavajući neke aspekte fašizma i komunizma – Dugin predstavlja veštog demagoga koji, zapravo, nema konzistentnu političku ideju.
Promovišući multipolarnost u svetskoj politici on podržava i zagovara unipolarnost u samoj Rusiji i u autoritarnom uređenju društva-države, generalno. Kritikujući globalizaciju zbog navodnog brisanja različitosti, bori se protiv individualizma, za etnički izolacionizam i okretanje tradiciji u kojoj različitosti nisu dobrodošle i u kojoj svi treba da se povinuju zajedničkoj religiji i običajima. Ukupan utisak koji se stiče prolaskom kroz njegov rad može se svesti na princip daj-šta-daš, samo da je antiliberalno.
kArLo
*Aleksandar Dugin – Konspirologija, Brimo, Beograd, 2001.
**Ibid.
***Ibid.
****Ibid.
*****Ibid.
******Ibid.
*******Ibid.
