prodavačica

O romanu “Prodavačica”

Roman Prodavačica – Sajaka Murate, sjajna je priča o životu i problemima onih koji se nalaze na udaru društvenih predrasuda. Keiko, glavna junakinja romana, pomalo emocionalno nezrela, neshvaćena i neuklopljena od ranog detinjstva, nalazi posao u mini-marketu i po prvi put se zaista uključuje u život. 

prodavačicaPored posla, oružje za uklapanje u društvo koje Keiko koristi je – gluma. Ona se ponaša onako kako smatra da drugi očekuju od nje, što je dovodi čak dotle da na poslu mora da glumi ljutnju kako bi koleginice osetile da je na njihovoj strani. U želji da pred drugima stvori sliku da živi po očekivanom šablonu, donosi odluku da bivšeg kolegu, Širahu, pozove da stanuje kod nje.

Širaha, još manje uklopljen nego ona, pun mržnje prema predrasudama društva koje ga odbacuje, biva i sam žrtva tih predrasuda u procenjivanju žena, manuelnih poslova a posebno u analizi same Keiko. 

Tokom njenih pokušaja da sačuva kakav-takav duševni mir oponašajući društveno poželjan model života, ona nailazi na podršku svoje sestre koja je savetuje koje izgovore da koristi kada razgovara sa prijateljima o svom porodičnom i poslovnom statusu. Iako izgleda da je sestra jedina osoba koja je istinski razume, njeno nerazumevanje izbija na videlo kada je Keiko obaveštava da počinje da živi sa Širahom. Sestrino olakšanje, oduševljenje i niz predrasuda koje pritom izriče osvešćuju Keiko da zapravo nije bila shvaćena ni od rođene sestre. 

sajaka murataIako prvi deo romana čitaoca stavlja u zamku da i sam kreira predrasudu o Keiko – predrasudu o tome da ona radi “običan”, nekreativan posao koji je verovatno ne ispunjava – dalji razvoj priče osvetljava činjenicu da ona u tom poslu nalazi svrhu i inspiraciju. Ona će shvatiti koliko voli taj posao tek nakon što ga napusti, pod uticajem okruženja.

Ona ne radi za platu. Ona ne dolazi na posao prosto da bi “odradila” smenu. Ona dolazi ranije, doručkuje peciva iz svog mini-marketa, peciva pred istekom roka trajanja – koja se ne bi lako prodala. Celokupna predanost, veština i flow sa kojim ona obavlja svoje poslovne aktivnosti govore da ona, na neki način, živi za taj posao. Bilo o svom zdravlju, bilo o vremenskoj prognozi – ona razmišlja iz ugla posla. I ona se ne žali na posao. Ona ne kuka. Pronašavši sebe kroz taj posao, ona je pronašla svrhu života.

Ono vreme pre nego što sam se rodila kao prodavačica u mini-marketu nekako je nejasno u mojim sećanjima.*

Ovde imamo posla sa stanjem bića, sa identitetom – “prodavac”. Za razliku od Širahe koji je apsolutni otpadnik od društva, ona je sebe pronašla makar u svom poslu. Keiko sebe naziva jednim od zupčanika sveta koji se uporno vrti ali ta slika ne bi trebalo da zavara čitaoca. Iako u prvi mah može izgledati kao da se ona žali na to što je deo mašine, ona zapravo upućuje na svoju uklopljenost u svet – makar delimičnu – uklopljenost koju joj je taj posao doneo. Ona je, bar donekle, našla svoje mesto.

Zaposlenje i život sa muškarcem – dva njena pokušaja da izgleda “izlečeno” i “normalno” – ne pomažu na duge staze. Poruka da život po tuđim kriterijumima nije put spasenja nego daje samo nov materijal okruženju da se petlja u čovekov život – glavni je motiv ove knjige. 

 

Nebojša Kostić

 

*Sajaka Murata – Prodavačica, Booka, Beograd, 2019.

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Related Posts

Begin typing your search term above and press enter to search. Press ESC to cancel.