Patrick Woodcock (1968), nagrađivani kanadski pesnik, objavio je svoju desetu knjigu poezije pod nazivom Farhang: Knjiga prva, u izdanju ECW Press iz Toronta, i tako nastavio da gradi svoje mesto u savremenoj poeziji vrlo sugestivnim i ubedljivim opusom. Njegova poezija, karakterisana živopisnim slikama i emocionalnim intenzitetom, istražuje kompleksnu tapiseriju ljudskih iskustava, često zaranjajući u teme identiteta, sećanja i međusobne povezanosti ljudi. Ipak, Patrick te teme ne istražuje kao puki očevidac odvojen od događanja, već kao duboko upleteni učesnik svih zbivanja, narator koji živi sa svojim likovima, u njihovim državama i zajednicama, često i po više godina.
Zbirka Farhang, sa svojih 99 pesama, prva je od tri knjige koje imaju za cilj da uprizore mnoštvo momenata koje je Patrick doživeo na svojim putovanjima kroz petnaestak država, od pustinja Bliskog istoka, preko Amazona, Afrike, pa sve do leda dalekog kanadskog Arktika, propuštajući kroz sebe raznolika iskustva, i razlažući ih poput prizme ili ogledala u kaleidoskop boja i oblika koji otkrivaju njegov unutrašnji svet i pružaju čitaocu uvid u uglove posmatranja koji bi, usudom vremena, propadanja ili rata, inače ostali zauvek izgubljeni.
Dobar primer za to je pesma How wrong we were — a private bar in Sarajevo, nastala tokom njegovog trogodišnjeg boravka u Bosni i Hercegovini. O toj pesmi sam autor kaže: “Bio je to mali bar u centru Sarajeva, za lokalne umetnike, smešten u maloj kući u dvorištu o kojem većina ljudi nije imala pojma. Bio je pun bista Tita, a sve stolnjake i zavese krasili su likovi iz crtanih filmova Tom i Džeri. Vlasnik ih je nabavio jeftino i nikada ih nije menjao sve dok sam ga posećivao s lokalnim pesnicima poput pokojnog Admirala Mahića.”
Nadahnut tim lokalom, Patrick piše pesmu gotovo nadrealnih momenata, koja se u suštini i ne bavi samim lokalom koliko unutrašnjim svetom pesnika u kojem se taj lokal zrcali… uključujući i bol zbog prerane smrti prijatelja. Osećaj prolaznosti i želje da se pojedini snažni momenti života ovekoveče jak su osećaj nakon čitanja te pesme.
Woodcockova književna veština očigledna je u njegovoj sposobnosti da boji živopisne pejzaže rečima, prenoseći čitaoce u srce svojih narativa. Njegova ranija zbirka You Can't Bury Them All, dobila je Alcuin Society nagradu za izuzetnost u dizajnu knjige, što pokazuje ne samo njegovu ljubav za reč, već i kako je ona prezentirana čitaocu. Pesme u ovoj zbirci, poput mnogih njegovih dela, iskazuju duboku introspekciju koja poziva čitaoce da istraže sopstvene unutrašnje pejzaže.
Posebna Patrickova snaga leži u njegovom korišćenju snažnih i ponekad nadrealnih slika, koje služe kao sredstvo za prenošenje dubine ljudskih iskustava. Bez obzira da li istražuje svoju ličnu istoriju, prirodu, politiku, siromaštvo, kompleksnost odnosa ili uticaj vremena i prolaznosti na pojedince i zajednice, njegova poezija odjekuje autentičnošću i dubokim razumevanjem ljudskog stanja.
Pored estetske privlačnosti svojih stihova, Patrickova poezija nosi i osećaj empatije i univerzalnosti. On se bavi raznovrsnim emocijama i perspektivama, negujući vezu između čitaoca i ljudskih priča koje otkriva. Na taj način, uzdiže svoje delo iznad puke opservacije događaja do svojevrsnog istraživanja ljudskog životnog puta i sudbine.
Patrick je danas važan glas u kanadskoj poeziji, zbog dubine, emocionalne rezonancije i važnih tema koje provocira. Kroz svoju poeziju, on poziva čitaoce da krenu na duboko putovanje samoproučavanja, povezujući se sa univerzalnim elementima koji, pak, povezuju ceo ljudski rod. On će vas povesti u dubine džungle, ratne zone, uvesti u korumpiranu politiku, i upoznati sa korumpiranim političarima koji nam svima nanose štetu. On besni zarad svojih prijatelja, studenata i dece koju je podučavao.
Njegov prepoznatljiv glas čini ga specifičnom pojavom u savremenom poetskom pejzažu. Niko ne slavi život i ne izražava pohvale smrti tako dobro kao kanadski pesnik Patrick Woodcock! Farhang: Knjiga prva je obavezno štivo za svakoga ko je zainteresovan za stanje savremenog sveta i za umetnost poezije.
Emir Salihović
