Kada govorimo o bendu Pink Floyd, mi zapravo ne govorimo o bendu koji svira već o magiji atmosfere. Iako žanrovski spada u rokenrol, ovde se ne radi samo o još jednom velikom rock bendu već više o stanju duha koje nastaje kod čoveka dok sluša njihovu muziku. U svojoj knjizi Unutrašnje vizije, Nevil Druri naziva muziku benda Pink Floyd “kosmičkom” i “muzikom preobražaja”.
Njihov nastanak vezuje se za sredinu šezdesetih, Kembridž, epohu obeleženu otkrivanjem droga i istočnjačkog misticizma. Njihova muzika je, kasnije, obeležila takve događaje kao što su sletanje na Mesec (uživo su svirali u studiju BBC-a tokom prenosa prvog spuštanja čoveka na Mesec) i rušenje Berlinskog zida, a njihov album Delicate Sound of Thunder – koji su astronauti svemirskog broda “Sojuz TM-7” poneli sa sobom – postao je prvi rock album koji se slušao u svemiru.
Istorija ovog benda obeležena je zapanjujućim brojem sukoba među članovima. Ostaje nejasno kako u takvoj atmosferi mogu da nastanu onakva muzička ostvarenja. Uprkos sukobima, bend je nizao album za albumom menjajući istoriju rokenrola i muzike uopšte. Knjiga Marka Blejka Pink Flojd – Kad svinje polete daje odličan, možda čak i preterano detaljan opis istorije ove grupe.
Iako je proveo kratko vreme u bendu, značajan deo pomenute knjige posvećen je njihovom prvom pevaču – Sidu Baretu. Njegov uticaj, više kao simbola i enigme nego kao člana benda, protezao se duž cele njihove istorije inspirišući tekstove pesama, tračeve fanova i novinara, dajući tako čitavoj priči misteriozni šmek.
Okruženje u kom su stvarali svoje prve albume bilo je krajnje specifično. Kraj šezdesetih – kada su ozbiljnije posledice korišćenja droga već počele da se osećaju – društvo kom su i sami pripadali podelilo se na dve grupe: jedni su se okrenuli istočnjačkim ezoteričnim učenjima koja su tada počela da osvajaju omladinu zapada, dok su se drugi okrenuli psihoterapiji.
Sid Baret je odabrao neki svoj, treći put. Preterana upotreba LSD-a kombinovana sa njegovom inače osetljivom psihom se pokazala pogubnom za njega. U to vreme, dok je poznavanje ljudske psihe bilo rezervisano za retke – uglavnom stručnjake iz domena psihologije i psihoterapije, kakvih je bilo malo – nastupi Sidovog neuračunljivog ponašanja su neretko navodili ostale članove benda da se zapitaju da li su, možda, oni ludi a jedini Sid normalan. Ipak, njegova nepouzdanost po pitanju nastupa benda na koncertima ili rad na albumima u studiju, definitivno je opredelio članove benda da nastave bez njega. Međutim, kontakt sa njim nije u potpunosti prekinut. Oni su nastavili da mu pomažu u njegovoj solo karijeri a naročito pri radu na njegovom prvom albumu The Madcap Laughs.
kArLo
