Mladi najčešće Badnje veče pretvore u sedeljku. Gricnu nešto, popiju – valja se, i razlaz. Vrlo često, kada čovek pođe na neku zabavu, u atmosferu druženja, osmeha i topline, on ne računa na onaj mrski deo – povratak kući.
Sedeljka se završila. Autobus na liniji 83 sa osvetljenog Novog Beograda, zašao je u zemunske mračne ulice. Taj lagani prelaz praćen je smanjenjem broja putnika. Ono malo normalnih odavno je napustilo vozilo. Škiljavo svetlo obasjavalo je namrštene obrve, prljave patike, poglede bez nade i oči koje vire između šalova i kačketa.
Već kod Ekonomske škole ni sam pogled kroz prozor nije delovao mnogo vedrije. Žuto ulično osvetljenje pomešano sa smogom, davalo je atmosferu rđe. Razvaljene ograde u polumraku. Svaka druga ulična svetiljka radi. Glasan zvuk autobusa para grobnu tišinu.
Nastavljajući ka Glavnoj, neka nada se rađa. Ipak je to – Glavna. Međutim ona ne nudi ništa osim zatvorenih kioska i prodavnica i par hodajućih izgubljenih duša koje idu ko zna kuda i ko zna zašto. Samo svetla iz izloga malo popravljaju utisak.
Penjući se Trgom Branka Radičevića, u prvi plan dolazi odronjena zemlja, razvaljena kuća i vrata bunkera. Da je znao da će mu to mesto biti posvećeno, Branko nikada ne bi umro.
Nakon kratkog prolaska kroz Cara Dušana, autobus skreće u Dobrovoljačku. Otvaraju se vrata i iz potpunog mraka u autobus ulazi par sumornih prilika. Srećom pa je ova mračna ulica kratka, te grafiti puni mržnje u Ugrinovačkoj, deluju vedro jer su dobro osvetljeni.
Sa svakom stanicom u autobusu je sve manje ljudi. Ostaje samo najgušći talog.
Ugrinovačka je duga i pusta. Povremeno se primeti poneka protuva koja kao da nestane zašavši iza bandere ili drveta. Poneki usamljenik, noseći badnjak, umorno se vuče. Par momaka sa navijačkim obeležjima očigledno idu da biju nekog. Jedino u njima ima života. Jedino oni znaju kuda idu. Jedino oni cvetaju u ovoj turobnoj atmosferi koja bez vazduha ostavlja dušu svakog normalnog čoveka.
Pogled na prozore kuća uliva nadu da unutra srećne porodice provode Badnje veče u slozi i radosti. To je slika koje se moramo držati kako bi ova priča imala makar malo topline.
kArLo
