jesen

Jesen

Jesen zbližava ljude. Kada vide kišu, ostanu kod kuće. Pribiju se uz svoje najbliže, da im bude toplije. Hladnoća spolja stvara toplinu iznutra. Spavaćete zajedno, pribijeni jedno uz drugo. Zbližiće vas topao ručak zajednički, umesto hladne brze hrane sa kioska.

Bagra se ne okuplja ispred zgrade. Nema urlanja, samo kiša – koju ne vole. A kiša uspavljuje: najlepši je san jesenji.

jesen

Autobusi ne smrde na znoj. Ponekad ima mesta da se sedne. Mokri pločnici, brisači i kapljice po zamagljenom staklu.

Nema ose ni komarca da ubodu. Psi lutalice su se sakrili ispod kola, ni njima nije do kavge.

Manje je ljudi na ulicama, vazduh je čistiji. I oni koji se smucaju, ogrnuti su u mantile i kapute, navukli kapuljače preko svojih ružnih lica. Svoje grimase čuvaju za sebe.

Miris knjiga najjači je u jesen. I sve je kao u crno-belom filmu. Nostalgija. Antikvarnice, stari filmovi, stari albumi i stare političke teorije. I sećanje na neko drugo vreme.

 

Nebojša Kostić

 

Tekst koji ste upravo pročitali objavljen je u knjizi Nebojše Kostića Kapitalizam i drugi demoni, 2019. godine.

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Related Posts

Begin typing your search term above and press enter to search. Press ESC to cancel.