(Čitate nastavak teksta čiji se prethodni deo nalazi na ovom linku)
Klub svetskih putnika
Počela su redovna okupljanja, u Klubu svetskih putnika. Divno mesto, gde su često dolazile vikanke i vikani, poznati glumci i muzičari da-ne-nabrajam-sad, zatim onaj deo omladine u školi odbačen od sportaša i post-dizelaša: gotičari i gotičarke, i neka mala koja je za sebe tvrdila da je ispala iz Vidojkovićevih Kandži, što nikada nije potvrđeno jer nismo imali njegov broj telefona, a ni nameru da ga pitamo, zato što je taj podatak – istinit ili izmišljen – okultno irelevantan.
Mirišljavi štapići su goreli svuda, osvetljenje je poštovalo potrebu posetilaca za mističnom i umereno diskretnom atmosferom. Muzike se ne sećam, ali znam da je doprinosila svemu što se dešavalo. Maca Cveta se motala okolo, a Kroulijeve slike su bile pokačene na nekoliko mesta. Prijatna energija koja je kružila Klubom bila je uvek prisutna, a naročito u večernjim satima.
Kružočani su imali svoj sto, rezervisan, na kraju dela poznatog kao “terasa”. Konobari su bili ljubazni i tretirali su ih kao svoje. Ylang je pušila Captain Black sa aromom čokolade, Rua crveni Marlboro. Ponekad bi, dok čekaju da stigne piće, otvarali Tarot. Često bi im se, na kratko, pridružio i izvesni Pera, sa svojim špilom, i bio je stvarno dobar u divinacijama. Nije Vasiljević.
Divno je bilo dok se, nekoliko godina kasnije, nije pojavio prvi vesnik propasti: televizor nabijen uz plafon, na kom se pojavio teletekst. Kasnije su uklonjene Kroulijeve slike – da se neko ne bi ljutio, verovatno, i umesto Koka kole, počeli su da služe Pepsi. Tako je počeo Zaratustrin silazak, tako je počela njegova propast. Ali, o propasti, nešto kasnije.
Partizan
Prvo pitanje koje su mi postavili unuci, dok sam im prepričavao dešavanja iz perioda Haosfere je, naravno, pitanje o crnim i belim magovima, i da li je bilo ovih prvih – jer su oni uvek zanimljiviji. E pa bilo je. Postojala je manja grupa “crnjaka”, i nisu bili naivni. Vežbali su. A ko vežba, taj navežba. Malo rad sa Algolom, malo Ripelova magija, malo se i ne sećam. Ali nečeg se dobro sećam.
Jedne večeri, u Klubu, došlo je do odmeravanja snaga između “crnjaka” i nekih članova Kružoka. Dvoje predstavnika “crne lože”, ljubavni par – Svem i Amaron, stigli su u Klub, dočekani od kružočana u dobroj veri, i sa tri sloja energetske zaštite od vampirizma, vlaške magije i satanizma, zlu ne trebalo. Saint je otvorio partiju razgovorom o hermetizmu Franca Bardona, i druženje je počelo. Kamera – da je postojala – mogla je da zabeleži osmehe i ljubaznost, diplomatiju na sve strane, dim od cigareta, na stolu alkohol, Koka kolu i kikiriki, i neobičnu razmenu pogleda.
Međutim, na astralnom nivou se odvijala prava borba. “Crnjaci” su prvo pokušali sa energetskim vampirizmom ali su naišli na otpor. Nisu želeli da odustanu i počeli su da srču energiju po koju nisu došli, i koja je bila prilično teška za varenje. Zaštita kružočana, činila je jaku energetsku mrežu u koju su se “crnjaci” upecali, i tenzija se pojačavala čineći razgovor sve više neorganizovanim i konfuznim. Onda su pokušali sa psihičkim napadom, koji je – jednako uspešno – bio zaustavljen. Himself je diskretno dao znak, i kružočani su krenuli u kontranapad.
Svem je disala sve dublje, ličilo je na blagi trans, i Karlo je u njenom pogledu primetio neku vrstu zavodljivog opiranja, nešto što poziva da se intenzitet smanji i da se uđe u neku vrstu astralnog plesa. A ona – veštica prava, crna od glave do pete, lepa od glave do pete, izazov i opasnost, pogled koji podstiče na popuštanje, tama koja mami svaki radoznao duh na ulazak duboko, duboko da bi se otkrilo šta je tamo, tama koja priziva, posebno one sa Venerom u osmoj kući u aspektu sa Marsom, Marsom koji donosi seks ili rat, jer seks je rat sa srećom na kraju, a rat je seks sa nesrećom na kraju, a taj aspekt, u njegovom slučaju bio je kvadrat, i stvari su upravo počele da klize u pogrešnom smeru. Oštar pogled koji mu je Ylang uputila, uvek pribrana i stabilna u rizičnim trenucima, vratio je Karla na fabrička podešavanja, i zaštitna mreža je ponovo dobila svoj naboj.
Nedugo zatim, “crnjaci” su se pokupili i zbrisali, izmislivši neke obaveze. Kružočani su naručili još po jedno piće da se okrepe, a Saint i Himself su uradili par runskih otvaranja – uvek su nosili Rune sa sobom – da sagledaju čitav događaj iz šire perspektive.
(nastavak)
Ledeni
